Ambrozija je jednogodišnja zeljasta biljka visine od 20 do preko 150 cm. Koren joj je plitak i razgranat, a stabljika uspravna i četvorougaona. Po stabljici ima dlake te je gruba na dodir. Listovi rastu jedan nasuprot drugome, dugački su od 5 do 10 cm te su duboko perasto razdeljeni. Muški cvetovi stvaraju ogromne količine polena, a oprašivanje se odvija putem vetra. Godišnje proizvede od 3000 do 60000 semenki koje se na kraće udaljenosti rasprostranjuju vetrom, a na veće udaljenosti uz pomoć ptica koje se njima hrane i sisara kojima se uhvate za krzno.

Severna Amerika i Meksiko.

Smatra se da je u Evropu prvi puta unesena sredinom 19. veka, a nakon toga je više puta slučajno unesena u različite delove Evrope kao neželjena komponenta semena žitarica i trava.

Tipična je biljka zapuštenih i narušenih staništa, uglavnom onih pod ljudskim uticajem. Gde god se pojavi neka ogoljena površina, vrlo brzo možemo pronaći i ambroziju (npr. već prve godine po napuštanju oranica). Nalazimo je uz naselja, puteve, gradilišta, pruge, na poljoprivrednom zemljištu uz rubove kultura i slično.

Alelopatija – u tlo ispušta materije koje sprečavaju klijanje drugih vrsta.

Kompeticija – smatra se relativno slabim kompetitorom, ali kod narušenih staništa i povoljnih uslova klijanja i rasta uspostavlja monokulture te potpuno istiskuje druge vrste.

Biljojedi – hrana je za mnoge životinje, uglavnom insekte, ali su ti insekti većinom parazit na usevima zbog čega nisu poželjni u kontroli ambrozije. Posebno su zanimljivi severnoamerički tvrdokrilci iz roda Ophraella za koje se smatra da se mogu koristiti u biološkoj kontroli ambrozije.

Unutar njenog prirodnog područja rasprostranjenosti primenjuje se u medicini. Njeni sokovi koriste se za zaustavljanje lokalnog krvarenja i za lečenje probavnih smetnji. Ipak, treba naglasiti da su štete koje nanosi daleko veće od potencijalnih koristi koje čak nisu ni dovoljno istražene. Kao primer se mogu uzeti dostupni podaci iz susedne Mađarske iz kojih je vidljivo da je 1990. ambrozija bila prisutna na oko 418 000 ha, 2001. to je bilo već 2,9 miliona hektara, a u 2008. godini taj broj porastao je na 5 milona hektara od ukupno 6,2 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Mađarskoj. Procenjuje se da ekonomska šteta koju uzrokuje u Mađarskoj iznosi oko 100 miliona evra.

Jedan hektar pokriven ambrozijom godišnje proizvede oko 66 kg polena po vegetacijskoj sezoni.

• Značajno usporava regeneraciju prirodnih staništa.
• Ugrožava retke biljne vrste i mnoge prirodne biljne zajednice koje se razvijaju na istim staništima na kojima dolazi ambrozija.

Na malim površinama preporučuje se čupanje celih biljaka pre nego uspeju da proizvedu seme, a u ekološkoj poljoprivredi treba nastojati da se biljke seju tako da proklijaju bar 10 dana pre ambrozije. Na velikim površinama dobre su metode korišćenja herbicida ili zaoravanje na minimalno 10 cm dubine.